Milan

  Melkijadesovo proročanstvo!."Sto godina samoće"..Njegov univerzalni odraz kao da deluje u svakom kutku,poput nevidljivog kosmičkog zakona..Usmeno seosko predanje,kazuje da na jednom mestu,u jednom domu,u ravnoteži sa životom,samim sobom i univerzumom,mogu da opstanu samo tri generacije..Na četvrtoj se kida i to na načine raznovrsne,što katkad poprime oblik groteske,katkad tragedije,zlehude sudbine ili farse..Ako se blagovremeno odsele i zasnuju negde novi život,izbavljeni su od ove zle kobi i sve se računa ispočetka..seljaci imaju poznati izraz"Tri generacije kućile a četvrta sve proćerdala"..Malo ljudi obraća pažnju na ovo..U malom mestu ovo se može pratiti..U gradovima je nemoguće,tamo je fluktuacija ljudi dinamična i velika..Na ovom mestu,izranjaju u priči,dva brata..Poslednja kuća,poslednji izdanak jedne male familije,koja se ugasila..Četvrta generacija..Kuća i imanje,na samo petsto metara od varošice..Jedan od braće od rodjenja je ometen u razvoju..Nikada nije progovorio razgovetno,razum na nivou šestogodišnjeg deteta,fizički potpuno zdrav,visok i snažan,uvek sa dobroćudnim osmehom..i leti i zimi u gumenim čizmama,često ih s ponosom pokazuje..Obavljao je poslove sa hranjenjem stoke,cepanjem drva,bio je sposoban za to..Mladji brat bio je potpuno zdrav,radio kao pomoćni radnik u školi ali se rano propio,bio je malo kavgadzijske naravi,tako pripit bi ponekad učestvovao u dečjim tučama..Otac i majka su gvozdenom rukom držali stvari pod kontrolom,bila je to pristojna kuća,za njihovog života..Ova priča ne sadrži ni promil osude niti podsmeha,ona je samo neutralan pogled na jednu perspektivu života,i varijaciju sudbinskog i svesno odabranog,koja je mogla da zadesi svakoga od nas..Majka je prva otišla..Ovaj što se propio,počeo je da pravi podvig za podvigom..više puta je obio direktorov orman i popio sav alkohol namenjen za reprezentaciju..Par puta,zatekli su ga ujutro,kako mrtav pijan spava pred školskim vratima..Jedanput se pronela vest da je umro,hitna pomoć ga je odvezla za Šabac,bez znakova života,sa penom na ustima!..Tačno u podne neverovatna scena na sred bele linije magistralnog puta Šabac-Valjevo..Izlazili smo sa sporednog puta,na magistrali kolona vozila sa obe strane..Bauljao je kao kornjača,kad je prevrneš na leđa,mlatarao rukama,nerazgovetno mumlao!.Šta li su prvo pomislili,ti ljudi iz kolone,kad su ga ugledali na sred puta?..Neki seljački protest-šta bi drugo?.Umetnički performans sigurno nije,na ovakvom mestu..Oklevali su da mu pridju,misleći da ga je možda neko udario pa pobegao?Sklonili smo ga kraj puta,na neku kapiju..Žena iz dvorišta,psovala nam je sve po spisku,dok smo čekali naš pikap,koji je bio u blizini,jer niko nije hteo,onako uneredjenog,da ga vozi..Izbačen je iz škole!..I najzad,antologijska scena..Otac već bolestan,u krevetu..Neki rodjak došao da ga obidje.A on se,sa zadahom alkohola,nagnuo nad njega;"Tata,jel ti dobro?"-Iznemoćalom rukom,pukla je šamarčina,kao grom i oborila ga na mestu!..Akumulirani očaj,čemer i jad,nad odlazećom slikom!..Otac je umro a on je odmah rasprodao i propio sve!..Zemlju i stoku,šumu,sve!.U dvorištu ni kokoške,ni mačke ni psa.Isključena struja..Na kući porazbijani svi prozori,umesto njih krpe i ćebad!..Nesrećni brat,pruža mu otpor kad je pijan,onda u tuči porazbijaju sve!..Izabrao je inteligentnu strategiju..Instruisao je i naterao nesrećnog brata,da krade!.Nikada ranije nije krao..Brat ne podleže odgovornosti pred zakonom..U 5 ujutru,već su u varošici..Hleb,jogurt i mleko,ispred prodavnica,dok još nisu otvorene..Kad se otvore,onda pivo iz frižidera,desi se da je neki otključan..Tačno po grafikonu..Zatim pijaca a onda kontejneri,ispred ćevabdžinica,prodavnica i pekara..U medjuvremenu,grebanje za cigare,to radi on,vešt je u tome,varošica je opštinsko mesto,cirkuliše dosta ljudi..Brat krade po zadatku a on ga sačekuje iza zgrada u prolazima,s torbama..Oko jedan odlaze kući,kao iz kupovine,potpuno zarasli u kose i brade..Zaudaraju!..U lošim danima,epske su njihove bitke na kontejnerima..Natera brata u kontejner da prevrće,pa mu ne da da izadje!..Ovom u nekom času pukne film,pa počne da ga besomučno gadja smećem.On mu uzvraća!..Lete konzerve,lete flaše,kartoni i smrdljive kese..Brat u kontejneru liči na kakvog oklopnika u bornim kolima ili na grudobranu utvrđenog grada..Niko ih ne prijavljuje policiji,šta bi inače i radili s njima?..Kradje su inače u zoni sitnog,uglavnom hrana i piće..Od kad je došla zima,kradu i drva po dvorištima,u torbama..Gotovo da su postali neka vrsta atrakcije,postoje izvesne simpatije za njih,takvog nečeg nikad nije bilo ovde..Pre neki dan,gledali smo ga iz auta,tri metra ispred nas,iza bočnog zida banke..Drpio je paket onih malih "Džoy" sokova iz obližnje prodavnice,pocepao najlon i užurbano trpa flašice ispod kaputa..Uspaničio se,ispušta ih,uplašio se!.Negde krajičkom svesti,oseća da to nije ispravno!.Izbrojali smo,uzeo je samo 5 flašica,ostale ostavio tu na ulici..Srdačno nas je pozdravio,odlazeći..Osetili smo da i on uživa..Smejali smo se slatko!..Kad bolje pogledaš,perspektiva skitnice ima izvesne prednosti i čari;ratosiljaš se svih obaveza,računa,poreza,oblačenja,rada..Oni su je izabrali!...Na ovaj groteskni način,samo se manifestuje odluka Univerzuma da na tom mestu nema više života i da će s njima sve da zgasne!..Oni samo emituju sliku,sa mnogo dubljom porukom!..Tako vidljivo i kristalno jasno svakom!..Sve je u savršenom redu..Svet je u savršenoj harmoniji,kao na ovim slikama na početku!..Otkud analogija sa Melkijadesovim proročanstvom u naslovu?..Začudo,njihov pradeda se obesio davno na grani hrasta,a u zaraslom dvorištu ispred kuće,zaista postoji mravinjak,velik kao Konstantinopolj,gledano iz perspektive mrava...