Novembarski oproštaj

Published on 17:02, 11/12,2017

ntJc.jpg

 n0TJ.jpg

    Jesen je od varljive prolaznosti sazdana..Od lelujavog trenutka.Novembar visi o najfinijem koncu.Nestalna slika menja obrise i boje iz sata u sat.Na istom končiću vise i svenuli list i godina cela,prolećna ushićenja,iluzija večnosti leta,poduhvati,zanosi i nade..Novembar je rastanak i oproštaj!..To nam on sipa bajkolike konfete,u bojama bakra i ćilibara,za kraj..U njemu se zatvara krug..Tamo gde smo mi postavili kalendarsku crtu,ničega nema,samo gole grane i sneg..Tu nije ni početak ni kraj..Novembar naginje sav na crveno,na boje rubina,na konjak u bocama,na plamen iz kamina,na boje mladog vina..Kolorit ljubavi,topline i strasti..Kad prhne poslednji list sa grane,crveno će trajati još..U zrelim bobicama šipka,crvenog gloga i drena što će dočekati sneg..Novembar je povratak svojim malim veseljima,svojim bližnjima,novembar je povratak domu svom!...  


Bezimena smrt u Češkoj

Published on 16:17, 10/31,2017

 

   Češka u zlatno predvečerje!.Ništa više nije isto.Krajolik kao da potvrđuje priču,da Slovenski narodi imaju dušu.Jer šta je ovaj kolaž bajkovitih slika,do simbioza Božjeg dara i ljudskih ruku,protkanih toplinom,ljubavlju,vekovima,krvlju?.Zatalasana junska polja,čarobno zeleno ruho,nedosanjane bajkovite šume,Laba što jedno vreme krivuda kraj puta,noseć u sebi pamćenje Vltave,sto je pod Praškim mostovima tekla.Naziru se u daljini,tornjevi zlatnog Praga.Od Praga do Brna,ponegde ima radova na putu.Bilo je oko 21 sat.Sumrak još nije prešao u noć. Beskrajna žitna polja.Oko 30km do Brna.Autobus je stao.Zastoj!.Sto metara ispod nas,običan put.Plava policijska rotacija!.Bus se pomerio malo dalje i stao baš naspram tog mesta.Plava rotaciona svetla,onaj usporen režim što kazuje"sve je već gotovo",nestvarno kruže po žitnim poljima!.Na putu leži mrtav čovek,motocikl prevrnut u žitu!.Policija i lekari,nikuda više ne žure.U divno junsko predvečerje,petak uoči vikenda.Nismo nahrupili na prozore,samo smo začuđeno gledali!.Niko nije uzeo telefon da slika.Zbrkane misli!Pre pola sata bio je živ,krenuo u izlazak,neko će sad da javi,uslediće vrisak!.To nije neko naš,to nije naša smrt,tiha muzika je svirala u busu."Do skoro,bio sam ti drug"-piše na starim krajputašima.Bio sam ti bližnji!.Umanjio se svet!.Stajali smo tu samo tri minuta.Kao večnost!.Pratila nas je svetlost plavih rotacija,umirujuće spora preko žitnih polja.Kilometar dalje,gradić iz kog je došao.Ćutali smo svi!.Ko nam je servirao tu sliku?Da smo dva minuta ranije ili kasnije prošli,ne bismo stali baš na tom mestu i ne bi videli ništa.Postoji li slučajnost?.Pomislih,da nadjem na netu taj gradić,imaju neke onlajn vesti.Ipak,ne!Ostaće ovo bezimena smrt.Neko je hteo da nam je prikaže!.Neko je hteo da nam poruči nešto,mnogo važnije i dublje?.


Putujuće nade i čuvari Evrope

Published on 00:23, 10/29,2017

   Bio je petak,16-ti jun..Putovao sam nazad kući iz Geteborga u Švedskoj..Cela zemlja se spremala da proslavi Mitsomar,prvi dan leta..Putovanje do Beograda traje 33 sata autobusom.Malo zastrašujuće!.Ipak,prostor i vreme,samo su relativni pojmovi.Polazak uvek u ponoć.Pa se tako oprostim sa ovim čarobnim gradom u svom njegovom blještavilu i raskoši.Da ga duže pamtim,valjda.Bešumno klize kroz noć blistave Tauers kule,luna park,impresivni stadion Ulevi,kultna zgrada "Karmin"na obali mora,brodovi kruzeri u luci.Do Malmea četiri sata.Usput svraćanje u manje gradove,Halmstad,Helsinborg i Landskronu.Potpuno puste ulice u gluvo doba,samo na stanicama poneki naš čovek,čeka sa torbama.Malme u praskozorje,poslednja tačka ove magične zemlje.Bus staje u luci,na samoj obali mora.Sjajne,blistave zgrade u ogledalu morske vode,što se lagano mreška.Poslednja slika..Granična policija na Oresundskom mostu,nikog ne zaustavlja.Samo idite i daleko vam lepa kuća!.U dolasku su na ovom mestu,skinuli čoveka iz busa.Nikoga ovde nije bilo godinama.Evropa,kakvu su nam obećali,nije više živa..Most preko mora,12 kilometara,pa onda tunel ispod mora 6.Fascinantno!..Zatim Kopenhagen,dva sata kroz Dansku,ukrcavanje na trajekt,45 minuta plovidbe,iskrcavanje u Nemačkoj.Bezlična Nemačka celi dan.Ne vidiš nikakav grad,tek poneko seoce.U kasno popodne,Drezden na Elbi.Uspon ka Češkoj granici a ispod prelepi grad,stradalnik od bombi a opet živ i tako bajkovit i lep.I onda Češka!Divan osećaj!.Slovenska zemlja.Visoravan i vododelnica klime.U Češkoj mirise leto!.Sva je od zelene čoje i najfinijeg konca izvezena!.U Češkoj,osmeh na izmorenim licima bljesne."Nisam daleko od doma svog"!.Autobus je sazdan od nade i snova.Neki putuju na odmor u rodni kraj,neki su radili na crno tri meseca i sad se srećni vraćaju kući.Neki su ostali dve godine na divljaka i sad je njihova duša puna strepnje!.Za sve postoji spas pod kapom nebeskom i svi ga znamo i oni ga znaju,al ipak na njihovim licima strepnja,šta će biti kad stignemo na Rozske-Horgoš,u gluvi noćni sat?I svi vozimo nešto,nadajuć se da nećemo platiti carinu,puni su bunkeri i prikolica koju vuče bus,istovar u BGu nekad traje i dva sata.Za koji sat,oči u oči.Grobna tišina!Nade i snovi i čuvari Evrope!...


Feudalni lovovi i večna lovišta 2

Published on 19:24, 10/20,2017

Sećanje iz detinjstva:u rano jutro,pod prozorom je pukla puška,kao grom!.Deda se jedva usudio da izadje..Rodjak Momčilo,puška i barutni dim..Čoveče,da li si ti normalan?.Grlica na odžaku,pa nisam mogao da odolim!.Imao je neko uverenje sa psihijatrije.Ponekad je pred kišu,zasvirao na violini i zapevao/Sprem te se,spremte,Četnici/.Policija i UDBA,nikad nisu došle a Tito je bio živ!.A pušku posedovao legalno..Ko ima pušku,ima vlast!.U jesen,kukuruz se brao ručno,sedmicama.Nedelje su bile pravi košmar..Pucalo se sa svih strana..Seljaci su svaki čas vikali,onako bez smisla,kao da izvikuju nekog za Kralja,na kakvom srednjevekovnom saboru!.Neki su od straha i besa,dozivali svoje pokojne a neki po imenu krave,kojih tu nema.Ipak je ponekad zapljuštala kiša sačme po kukuruzištu,srećom daleko..Lov je neki zagonetni izuzetak!.Neka nevidljiva,moćna ruka bdi!.Sto puta,pooštren je zakon o saobraćaju a zakon o lovu nikad..Faktori alkohol,uračunljivost,agresivnost,disciplina,takodje su tu!..Zašto je to tako?.Lov je ustvari aristokratska privilegija moćnih..Feudalno pravo..Sirotinja se tu samo provukla,radi tobožnje univerzalnosti zakona.Prava lovišta,zna se gde su!.Nadvojvoda Franja Ferdinand,ulovio je u nekom lovištu na Karpatima,104 životinje u jednom danu.Jedva su stigli da mu dodaju napunjene puške!.Pokojni Tito,bio je takodje strastveni lovac,kao i njegovi najbliži ljudi..Čudim se svakog proleća i leta..Životinje zaborave!.Sreo sam u prirodi dvadesetak srna.Na deset/petnaest metara,bliže ne..Ne beže,samo se lagano udalje.U neko doba,prodješ kraj fazana na dva metra,a on čak i ne poleti!.Najdalje što se ikad stiglo,bio je predlog o trajnoj zabrani lova,u Italijanskom Parlamentu,pre nekih sedam/osam godina..Nije prošao za samo nekoliko glasova!.Pa ćemo tako ostati da živimo u lovištima..Postoje neke sasvim drugačije,sporadične slike..Divlji zečevi na ulicama Švedskih gradova..Ima ih svugde,kraj trotoara,na zelenim površinama,deca im prilaze.Prelaze ulicu a automobili staju!..Ako 50 godina nije opalila puška,da li se to prenosi u genetski kod?.Ne znam..Ovo je posvećeno stvorenjima,sto su doživela jedno proleće i jedno leto i dvesta sunčevih zalazaka,rumenih a što će u ove dane jeseni,visiti negde kao trofej...


Feudalni lovovi i večna lovišta 1

Published on 19:13, 10/20,2017


Čim s prva puška,divljač je u paničnom pokretu i begu..I evo,jesen je došla.Ta bića imaju neki oblik svesti.Jato vrana odlično razlikuje čoveka na traktoru,od čoveka s puškom.Tik za oračem,jato vrana mirno lovi miševe,crviće i druga sitna stvorenja,po svežim brazdama.Od čoveka sa puškom,beži kilometrima daleko..Kako li u njihovoj svesti izgleda taj trenutak,kad zagrme puške i u magnovenju treba bežati,spasavati život,mladunce,bežati iz formiranih skloništa i gnezda,dok se odasvud čuje lavež pasa?.Ona ne znaju za kalendar i jesen..Da li po žutom lišću koje opada,starije jedinke što su preživele mnoge lovove,slute šta im se sprema?Prohujalo je bujno proleće i toplo leto spokojstva i tišine.Zeleni okean i lovostaj,bili su moćna zaštita..Da li krajičkom svoje majušne svesti,proklinju jesen,kao što su je proklinjali svi progonjeni,odmetnici i hajduci?..Ako je išta nemoralno u lovu,to je simbioza čoveka i psa.Upotreba životinje protiv životinje,sa svojim sposobnostima,instiktima,čulima,koje čovek nema..Jedan na jedan,možda bi nekako i bilo prihvatljivo..Hajd zadji druže u guste vrzine i čestare a da te ne oseti životinja,koju je Bog obdario čulima!.Postoji i moralno opravdanje lova.Navodna duhovna veza,sa našim davnim precima,koji su bili lovci..Da,ali su oni lovili lukom i strelom,samo da prežive!.A medjuljudska dimenzija lova?.Većina ljudi nisu lovci..Lovačka društva gazduju svim našim njivama,poljima i šumama,privatnim,državnim,crkvenim i ostalim.Ne sme se pucati samo 200metara od naselja i kuća..U selima to ne poštuje niko..Napuštena imanja i vrzine,stigle su do ograde nekih dvorišta a s njima i divljač...


Kapija jeseni

Published on 12:26, 10/04,2017

Jesen je kad zrikavci utihnu..Njihova pesma prati ritam umirućeg leta.Melanholična,otegnuta i tužna u poslednje dane.kad se nasluti kraj..Nekad je prelazak s leta na jesen,bio neprimetan i nežan..Sada se to dešava u jednom danu..Pretprošla nedelja!Vrelina i sparina,prašnjavi putevi,ispucala zemlja.U kasno popodne,stigla je oluja.Čupala drveće.Za njom su došle hladne kiše..Kratke majice,šorcevi i sunce leta,više se nisu vratili...O da,zasija sunce jako i oko podne bude toplo ali već oko četiri sata počne lagano da studi i steže.Prohladne večeri,pucketanje vatre..Leto je iluzija i bezbrižan san..Dašak jeseni budi u ljudima spoznaju da je zima na pragu i nagon za samoodržanjem..Zvuci motorne testere u šumama..Traktori na zaraslim putevima,kud u leto ne prolazi niko..Posle kiša podmladjena trava na sagorelim pašnjacima..Poneko stado,mirno pase..Čobanin kao iz prošlog vremena.Nema ni telefon ni sat..Pita me,koliko je sati?Tek onako.Zna on po kretanju sunca u krošnjama..Brzo se nad ovu dolinu spusti senka večeri..Sporost,mirnoća i letargija.Večni ritam smiraja dana..Kosmička harmonija..Lišće još nema bakarne boje oktobra..Sve još izgleda bujno i postojano a ustvari se leto drži o koncu..Dva dobra mraza i polja i šume biće zasuti konfetama..Šuškavo svenulo lišće pod nogama..Cele godine,puste su šume i proplanci..Ni glasa,ni zvuka,niti da kroči ljudska noga..Jesen je svečanost!..U jesen, ove zelene dvore pohode svatovi!...








Gazdinske brige

Published on 23:23, 09/26,2017

Jedan od onih dana,koji bolje da nisu postojali..Beskrajne kise..Kao pri prelasku s Julijanskog na Gregorijanski kalendar..Zbog razlike od sest dana,tadasnji Papa je proglasom,izbrisao tih sest dana iz istorije,kao da nisu postojali nikad..Ipak je bio jedan trenutak,iznad sivila ovog dana..Dva paralelna sveta,koja zive jedan pored drugog i ne preplicu se nikad,okrznula su se na trenutak..Svratio sam sa dvojicom kolega,kod njega kuci..Doselio se niotkuda..Kaze,nasao u oglasu vikendicu,sva u borovoj sumi,napustena,u jednom obicnom,turobnom selu..Glavna vodilja mu je bila,selo je tacno na pola puta izmedju aerodroma i Bosne,odakle je poreklom,gde mu je rodbina..Porodica mu i dalje zivi u toj dalekoj zemlji a on odlazi povremeno..Prica cistim bosanskim akcentom,nekako sarkasticno duhovit,inteligentan,zagonetan covek..Ima penziju/naravno invalidsku,radio svega par godina/,jedne daleke zemlje..Iznosi listu,na engleskom i srpskom,1200 dolara..Jedan od onih ljudi,koji imaju veze sa Bogom ocem i koji su svugde bili i sve radili..Kucu je pretvorio u hedonisticki hram..Pola sela,kod njega dolazi i pije,svake nedelje jagnje i prase na raznju,on voli drustvo.Dodju ponekad i posebni,nepoznati gosti iz daleka..Poznaje najbolje restorane,kafane i splavove u Beogradu,Valjevu,Obrenovcu,Sapcu..Nenajavljeni gosti na kisnom danu.Odlicno!Razmahnuo se i zivnuo..Ne moze da odoli..Pokazuje slike..Prelepe mlade zene u njegovom zagrljaju,na plazama i restoranima Grcke,Turske,Crne Gore..Istovremeno sa njim,razgovor vodi jedan kolega/malo je popio/.Kao razgovor gluvih..On prica svoju pricu.Radio u 7 propalih firmi,dve godine do penzije,Bice valjda penzija 20 hiljada al sta ga briga,kuca mu na obali Save,ponekad strujom malo krade ribu,gaji dve svinje i kokoske,zena ga napustila davno..Rece,meni 20 hiljada puna kapa..To bi trenutak,kad su se dva sveta dotakla.Kao da sevnu munja!..Jebalo te 20 hiljada!.Ja bih kupio strangu i obesio se odmah,prasnu Bosanac..Prasnuli smo u smeh.Deset minuta smo se smejali ludacki..Ovaj i dalje tera svoju pricu,da mu je 20 hiljada ideal.Fascinantan trenutak!NJegovo zajapureno lice od besa,ogorcenja,uzasa..Otkuda takva erupcija jarosti?Do malocas je bio stalozen i smiren covek,siguran u sebe.Kakav smo to kosmar i strah,probudili u njemu?Mozda je zamislio sebe sa tom cifrom?..Zagonetka?.Nama su njegove brige nedokucive..Rastali smo se,smejuci se i dalje..Kratak dodir dva udaljena,paralelna sveta..Antologijska scena kao iz /Alana Forda/,na ovom sumornom,kisnom danu....


Svirala

Published on 23:24, 09/22,2017

 

 Zova kazu,najbolje raste na mestima gde je zivot nekad bujao i vrio..Po dvoristima,rusevinama i ognjistima napustenih kuca..Dom,ljubav i nade dakle,jednom postanu ovaj mirisni beli cvet...Jos kazu,zova sprecava da u njenoj blizini izraste bilo koje drvo..Provlacih se kroz vrzine i visoku travu!..Da vidim tu cudnu biljku na mrtvoj strazi,sto poslednja usahlo ognjiste,mirisom i lepotom brani..Kud li me to vodi dalje,ova tanana nit?..NJena cevasta struktura omogucava da se od nje napravi pucaljka..Primitivni decji pirotehnicki instrument..I prosta,bezazlena cobanska svirala..Cek,cek,ako je zaista tako,zasto onda Desanka trazi za nju pomilovanje u svojoj besmrtnoj poemi?

 /Trazim pomilovanje

Za one koji usred podne,dok sunce bilionima sveca sija tebi i meni Care,

nose neku svoju malu svecu..

Za ljude do zuba naoruzane,na rogove puza kad nalecu..

Za svaciju zabludu tuznu,za hrabrost usamljenu i izlisnu..

Za tajnu sto je progovorila,kroz Zovinu sviralu neduznu!../

Pucaljka i svirala?..Oni su se dakle plasili pesme!.Jednom ispevana,zamamna melodija ostaje neuhvatljiva i vecna,da lebdi u etru.Od uha do uha,od srca do srca,u nekom casu moze da pomeri brda!..Opojni miris,raskosni beli cvet..Kud me to misao vodi,sledeci ovu filigrantsku nit?..Ako je ovo samo grob i humka iscezlom domu,otkuda ova belina i raskos i ovo carobno,mirisno ruho?.Na mestu gde se orio smeh i plac i gde su rudela praskozorja nade,jednom ce izrasti ova magicna biljka..Mnogo godina nece dati,da suma obuzme zgasnuli dom..U njoj se svirala krije.I u svirali tajna?..Da li je to,sto u ovom casu slutim?.Ako je samo  moja uobrazilja,nek je!..Sve ce jednom postati pesma!.I nista nema pocetak i kraj..Jer, pesma je beskrajna!...


Bol i lepota

Published on 18:01, 09/17,2017




Ulovio sam ga kraj kraj skrivenog puta..Zapravo, isprva se činilo da on lovi mene.Razbojnik u drumskoj zasedi,sablja u zamahu,isukan preteći bodež..Okamenjeni bagrem.Skulptura..Stotinu varijacija iz njega zrači,samo se pomeriš koji stepen..Može da ti se učini od njega monstrum,iz drugog ugla lepa princeza ili pomahnitali ratnik!..Kakva li je njegova priča?.Kako to počne?.Kad je bio mlad,zakovali su u njega ekser i razapeli žicu,tamo je bio pašnjak..Bagrem nije kvalitetno drvo,niko ga ne žali..Krave su mirno pasle a on je lečio rane..Prve prelepe kvrge na njemu su izrasle.Možda su tu nekad pasle i ovce,još eksera,još žice,mladi izdanci iz njegovog debla su rasli..To što ga povredjivalo,to ga je i spaslo,takvo se drveće ne seče do panja,on drži žicu.Samo su ga sasecali s vrha..A on u inat pustao nove izdanke.Kvrgama i izraslinama lečio rane..U nekom času,njegove rane poprimile su primesu misterije i lepote..Bog zna koliko je leta proslo?Bagrem ima svoj limit,nikad ne izraste u monumentalno drvo..Odavno više ovde ne pasu stada..I kad je umro,ništa!.Ko je lud da zabode motornu testeru u njega?.Pun je eksera!.A stari bagrem teško gori..Nećeš se na njega ogrejati!.I nećeš.Nije mu sudjeno!.I ostavljen je tako..Ima tu jedna kvaka.Bagrem je najpostojanije drvo napolju.Može da traje decenijama..Stoji kao krajputaš tako.Svako da vidi ono što želi ili ono čega se plaši...Okamenjeni bagrem,kojeg su povredjivali mnogi..Nepovezani niz naizgled udaljenih dogadjaja, banalnih radnji i shvatanja..Zakucan ekser,nehajno sasecan,što da ga sečemo kad ne vredi ništa?..Dali su mu vreme da lečeći rane u ovu lepotu izraste!...


Paralelne stvarnosti

Published on 19:05, 09/16,2017

Koliko paralelnih stvarnosti bitiše u jednom danu..Može se daleko stići,prelazeć nevidljive granice svetova..Scena prva..Začeta kao drumska kafana kraj puta Šabac-Valjevo,evoluirala je u osoben etno kutak,vrednom i nadahnutom rukom vlasnika..Sve je njegovo delo.Prelepi mali etno kompleks,popločane staze,cvetni aranžmani,jezerca u kojim rastu lokvanji,senoviti hladovi..Tako u istom trenu na tremu restorana neke političke glavešine jedu i piju a malo dalje u etno-bungalovu mladi umetnik-slikar sa devojkom zanesenog pogleda,slika svoje nedosanjane svetove..Dok putem tutnje kamioni,autobusi..Ovuda prolaze linije iz Novog Sada za Zlatibor,Budvu,Herceg-Novi..Odnekud izjaha čudni ostareli konjanik..On sanja svoje vizije..Trenira za ono endurans,daljinsko jahanje..Vrlo neobičan sport.Nisi pobedio ako si stigao prvi,već konj ne sme da ima veći puls od dozvoljenog,inače si diskvalifikovan.Vererinar meri na nekoliko punktova i na samom cilju..Prijatelji smo..Jedne godine sam mu pomagao da organizuje trku..Obeležavali smo stazu kroz livade,šumarke,strnjike,ovršene njive.Crvene i bele trake kačili na granama.Poneku granu uklanjali mačetama da nesmetano prodje konj..S nama su išle grupe oduševljene dece i pomagali.Staza je duga 30km,to ne može da se napravi u jednom selu,pa smo spojili tri susedna..Zahvaljujući ovom mom poslu,poznajem dosta ljudi,mnoge smo morali da pitamo za dozvolu,da jednom u veku,preko njihovih sagorelih livada i ovršenih njiva,protrče konji..Bilo je ponegde i povuci-potegni..Sa smeškom se sećamo svega toga..Tog dana trčalo je 18konja iz Bačke Topole,Kragujevca,Čačka..Zgasnulo doba..Prohujali zanos..Na kraju zezamo jedan drugog,kako mogu samo ljudi bliski..On meni:vidim svaki dan voziš bicikl,to je u simboličkom smislu pad s konja na magarca.Izgledaš kao propao čovek.Naročito u očima žena,izgledaš kao slepac!.Puko si čoveče,nemaš nikakve šanse!.Jebiga,kažem,skoro sam bio u Skandinaviji pa se zarazio..Ja njemu:konj ti zaista daje oreol predvodnika,alfa mužjaka,revolucionara i vodje.U očima žena izgledaš neodoljivo..Ali jedno moraš da znaš:ako ikad padneš,to je zaista neslavan kraj.Od pada s konja nema goreg poniženja.Navodim istorijske primere/Kralj Dragutin je pao s konja,ostao hrom,izgubio carstvo,prepustio bratu Milutinu,izgubio sve/..Smejemo se slatko..Padali smo i ja s bicikla i on s konja i ostali živi,zdravi..Rastajemo se sa osmehom..On lagano odjaha bankinom kraj puta a ja pokrenuh pedale...






Krpenjača

Published on 18:32, 09/16,2017

Fudbalska priča..Postoji jedna teorija,zašto je fudbal tako popularan..To je ustvari sirotinjski sport..Treba ti zapravo,samo nekakva lopta i bilo kakva poljana..Kako god bilo,fudbal je prodro u svaki kutak..Od svih oblika kulture,koji su ikad doprli do sela,najduže se zadržao..Nit ima više igde amaterskih pozorišta,nit gostuje kakav bioskop,niti dolazi više cirkus,čak su i vašari izumrli..Ovo selo je paradigma tog fenomena..Nekad je imalo 200kuća/one i danas postoje/..Igralište je na skrovitom,tajnovitom mestu,pod samim brdom na kom se nalazi centar sela ali je skriveno od pogleda odasvud i do njega se stiže romantičnim,zagonetnim putićem..Takav položaj,dozvolio je da se na brdu izgradi dva reda betonskih tribina..Tu nedaleko,u centru sela,u ruševini je Dom kulture i sve je zaraslo oko njega..Trava na igralištu podšišana,ogradjeno žicom,u vrlo dobrom stanju mreže na golovima,korner zastavice na svom mestu.."Torpedo" FK..Eho dalekih dogadjaja,političkih direktiva,prohujalog vremena..Bog zna koliko se u klubova Evropi zovu Dinamo,Spartak i Torpedo..Torpedo Moskva bio je 4 puta prvak SSSR-a..Danas igra u trećoj Ruskoj ligi..Dani slave odavno su prošli..Svejedno,ime deluje nekako moćno..Sačuvani kovčeg prohujalog doba u ovom dalekom selu..Razvaljena vrata svlačionice..Na zidu fotografija prvog tima,negde s kraja pedesetih..Rekli su mi u selu,da niko više nije živ..U selu više nema 11igrača sposobnih da potrče sa iole smisla za fudbal..Paradoks koji malo ko primećuje..Momci iz predgradja Šapca/tamo još jedino ima mladih/igraju za razne seoske klubove za dvadesetak evra po utakmici..Nije tu izgleda samo novac u pitanju..I ova podšišana trava..I zategnute mreže..I niko ništa odavde ne krade..Čarolija je to neka..Dok se sve ruši i propada..Fudbal se na neki neobjašnjiv način,ne da!...