Milan

Jedan od onih dana,koji bolje da nisu postojali..Beskrajne kise..Kao pri prelasku s Julijanskog na Gregorijanski kalendar..Zbog razlike od sest dana,tadasnji Papa je proglasom,izbrisao tih sest dana iz istorije,kao da nisu postojali nikad..Ipak je bio jedan trenutak,iznad sivila ovog dana..Dva paralelna sveta,koja zive jedan pored drugog i ne preplicu se nikad,okrznula su se na trenutak..Svratio sam sa dvojicom kolega,kod njega kuci..Doselio se niotkuda..Kaze,nasao u oglasu vikendicu,sva u borovoj sumi,napustena,u jednom obicnom,turobnom selu..Glavna vodilja mu je bila,selo je tacno na pola puta izmedju aerodroma i Bosne,odakle je poreklom,gde mu je rodbina..Porodica mu i dalje zivi u toj dalekoj zemlji a on odlazi povremeno..Prica cistim bosanskim akcentom,nekako sarkasticno duhovit,inteligentan,zagonetan covek..Ima penziju/naravno invalidsku,radio svega par godina/,jedne daleke zemlje..Iznosi listu,na engleskom i srpskom,1200 dolara..Jedan od onih ljudi,koji imaju veze sa Bogom ocem i koji su svugde bili i sve radili..Kucu je pretvorio u hedonisticki hram..Pola sela,kod njega dolazi i pije,svake nedelje jagnje i prase na raznju,on voli drustvo.Dodju ponekad i posebni,nepoznati gosti iz daleka..Poznaje najbolje restorane,kafane i splavove u Beogradu,Valjevu,Obrenovcu,Sapcu..Nenajavljeni gosti na kisnom danu.Odlicno!Razmahnuo se i zivnuo..Ne moze da odoli..Pokazuje slike..Prelepe mlade zene u njegovom zagrljaju,na plazama i restoranima Grcke,Turske,Crne Gore..Istovremeno sa njim,razgovor vodi jedan kolega/malo je popio/.Kao razgovor gluvih..On prica svoju pricu.Radio u 7 propalih firmi,dve godine do penzije,Bice valjda penzija 20 hiljada al sta ga briga,kuca mu na obali Save,ponekad strujom malo krade ribu,gaji dve svinje i kokoske,zena ga napustila davno..Rece,meni 20 hiljada puna kapa..To bi trenutak,kad su se dva sveta dotakla.Kao da sevnu munja!..Jebalo te 20 hiljada!.Ja bih kupio strangu i obesio se odmah,prasnu Bosanac..Prasnuli smo u smeh.Deset minuta smo se smejali ludacki..Ovaj i dalje tera svoju pricu,da mu je 20 hiljada ideal.Fascinantan trenutak!NJegovo zajapureno lice od besa,ogorcenja,uzasa..Otkuda takva erupcija jarosti?Do malocas je bio stalozen i smiren covek,siguran u sebe.Kakav smo to kosmar i strah,probudili u njemu?Mozda je zamislio sebe sa tom cifrom?..Zagonetka?.Nama su njegove brige nedokucive..Rastali smo se,smejuci se i dalje..Kratak dodir dva udaljena,paralelna sveta..Antologijska scena kao iz /Alana Forda/,na ovom sumornom,kisnom danu....