Milan

   Češka u zlatno predvečerje!.Ništa više nije isto.Krajolik kao da potvrđuje priču,da Slovenski narodi imaju dušu.Jer šta je ovaj kolaž bajkovitih slika,do simbioza Božjeg dara i ljudskih ruku,protkanih toplinom,ljubavlju,vekovima,krvlju?.Zatalasana junska polja,čarobno zeleno ruho,nedosanjane bajkovite šume,Laba što jedno vreme krivuda kraj puta,noseć u sebi pamćenje Vltave,sto je pod Praškim mostovima tekla.Naziru se u daljini,tornjevi zlatnog Praga.Od Praga do Brna,ponegde ima radova na putu.Bilo je oko 21 sat.Sumrak još nije prešao u noć. Beskrajna žitna polja.Oko 30km do Brna.Autobus je stao.Zastoj!.Sto metara ispod nas,običan put.Plava policijska rotacija!.Bus se pomerio malo dalje i stao baš naspram tog mesta.Plava rotaciona svetla,onaj usporen režim što kazuje"sve je već gotovo",nestvarno kruže po žitnim poljima!.Na putu leži mrtav čovek,motocikl prevrnut u žitu!.Policija i lekari,nikuda više ne žure.U divno junsko predvečerje,petak uoči vikenda.Nismo nahrupili na prozore,samo smo začuđeno gledali!.Niko nije uzeo telefon da slika.Zbrkane misli!Pre pola sata bio je živ,krenuo u izlazak,neko će sad da javi,uslediće vrisak!.To nije neko naš,to nije naša smrt,tiha muzika je svirala u busu."Do skoro,bio sam ti drug"-piše na starim krajputašima.Bio sam ti bližnji!.Umanjio se svet!.Stajali smo tu samo tri minuta.Kao večnost!.Pratila nas je svetlost plavih rotacija,umirujuće spora preko žitnih polja.Kilometar dalje,gradić iz kog je došao.Ćutali smo svi!.Ko nam je servirao tu sliku?Da smo dva minuta ranije ili kasnije prošli,ne bismo stali baš na tom mestu i ne bi videli ništa.Postoji li slučajnost?.Pomislih,da nadjem na netu taj gradić,imaju neke onlajn vesti.Ipak,ne!Ostaće ovo bezimena smrt.Neko je hteo da nam je prikaže!.Neko je hteo da nam poruči nešto,mnogo važnije i dublje?.

   Bio je petak,16-ti jun..Putovao sam nazad kući iz Geteborga u Švedskoj..Cela zemlja se spremala da proslavi Mitsomar,prvi dan leta..Putovanje do Beograda traje 33 sata autobusom.Malo zastrašujuće!.Ipak,prostor i vreme,samo su relativni pojmovi.Polazak uvek u ponoć.Pa se tako oprostim sa ovim čarobnim gradom u svom njegovom blještavilu i raskoši.Da ga duže pamtim,valjda.Bešumno klize kroz noć blistave Tauers kule,luna park,impresivni stadion Ulevi,kultna zgrada "Karmin"na obali mora,brodovi kruzeri u luci.Do Malmea četiri sata.Usput svraćanje u manje gradove,Halmstad,Helsinborg i Landskronu.Potpuno puste ulice u gluvo doba,samo na stanicama poneki naš čovek,čeka sa torbama.Malme u praskozorje,poslednja tačka ove magične zemlje.Bus staje u luci,na samoj obali mora.Sjajne,blistave zgrade u ogledalu morske vode,što se lagano mreška.Poslednja slika..Granična policija na Oresundskom mostu,nikog ne zaustavlja.Samo idite i daleko vam lepa kuća!.U dolasku su na ovom mestu,skinuli čoveka iz busa.Nikoga ovde nije bilo godinama.Evropa,kakvu su nam obećali,nije više živa..Most preko mora,12 kilometara,pa onda tunel ispod mora 6.Fascinantno!..Zatim Kopenhagen,dva sata kroz Dansku,ukrcavanje na trajekt,45 minuta plovidbe,iskrcavanje u Nemačkoj.Bezlična Nemačka celi dan.Ne vidiš nikakav grad,tek poneko seoce.U kasno popodne,Drezden na Elbi.Uspon ka Češkoj granici a ispod prelepi grad,stradalnik od bombi a opet živ i tako bajkovit i lep.I onda Češka!Divan osećaj!.Slovenska zemlja.Visoravan i vododelnica klime.U Češkoj mirise leto!.Sva je od zelene čoje i najfinijeg konca izvezena!.U Češkoj,osmeh na izmorenim licima bljesne."Nisam daleko od doma svog"!.Autobus je sazdan od nade i snova.Neki putuju na odmor u rodni kraj,neki su radili na crno tri meseca i sad se srećni vraćaju kući.Neki su ostali dve godine na divljaka i sad je njihova duša puna strepnje!.Za sve postoji spas pod kapom nebeskom i svi ga znamo i oni ga znaju,al ipak na njihovim licima strepnja,šta će biti kad stignemo na Rozske-Horgoš,u gluvi noćni sat?I svi vozimo nešto,nadajuć se da nećemo platiti carinu,puni su bunkeri i prikolica koju vuče bus,istovar u BGu nekad traje i dva sata.Za koji sat,oči u oči.Grobna tišina!Nade i snovi i čuvari Evrope!...

Sećanje iz detinjstva:u rano jutro,pod prozorom je pukla puška,kao grom!.Deda se jedva usudio da izadje..Rodjak Momčilo,puška i barutni dim..Čoveče,da li si ti normalan?.Grlica na odžaku,pa nisam mogao da odolim!.Imao je neko uverenje sa psihijatrije.Ponekad je pred kišu,zasvirao na violini i zapevao/Sprem te se,spremte,Četnici/.Policija i UDBA,nikad nisu došle a Tito je bio živ!.A pušku posedovao legalno..Ko ima pušku,ima vlast!.U jesen,kukuruz se brao ručno,sedmicama.Nedelje su bile pravi košmar..Pucalo se sa svih strana..Seljaci su svaki čas vikali,onako bez smisla,kao da izvikuju nekog za Kralja,na kakvom srednjevekovnom saboru!.Neki su od straha i besa,dozivali svoje pokojne a neki po imenu krave,kojih tu nema.Ipak je ponekad zapljuštala kiša sačme po kukuruzištu,srećom daleko..Lov je neki zagonetni izuzetak!.Neka nevidljiva,moćna ruka bdi!.Sto puta,pooštren je zakon o saobraćaju a zakon o lovu nikad..Faktori alkohol,uračunljivost,agresivnost,disciplina,takodje su tu!..Zašto je to tako?.Lov je ustvari aristokratska privilegija moćnih..Feudalno pravo..Sirotinja se tu samo provukla,radi tobožnje univerzalnosti zakona.Prava lovišta,zna se gde su!.Nadvojvoda Franja Ferdinand,ulovio je u nekom lovištu na Karpatima,104 životinje u jednom danu.Jedva su stigli da mu dodaju napunjene puške!.Pokojni Tito,bio je takodje strastveni lovac,kao i njegovi najbliži ljudi..Čudim se svakog proleća i leta..Životinje zaborave!.Sreo sam u prirodi dvadesetak srna.Na deset/petnaest metara,bliže ne..Ne beže,samo se lagano udalje.U neko doba,prodješ kraj fazana na dva metra,a on čak i ne poleti!.Najdalje što se ikad stiglo,bio je predlog o trajnoj zabrani lova,u Italijanskom Parlamentu,pre nekih sedam/osam godina..Nije prošao za samo nekoliko glasova!.Pa ćemo tako ostati da živimo u lovištima..Postoje neke sasvim drugačije,sporadične slike..Divlji zečevi na ulicama Švedskih gradova..Ima ih svugde,kraj trotoara,na zelenim površinama,deca im prilaze.Prelaze ulicu a automobili staju!..Ako 50 godina nije opalila puška,da li se to prenosi u genetski kod?.Ne znam..Ovo je posvećeno stvorenjima,sto su doživela jedno proleće i jedno leto i dvesta sunčevih zalazaka,rumenih a što će u ove dane jeseni,visiti negde kao trofej...

Jesen je kad zrikavci utihnu..Njihova pesma prati ritam umirućeg leta.Melanholična,otegnuta i tužna u poslednje dane.kad se nasluti kraj..Nekad je prelazak s leta na jesen,bio neprimetan i nežan..Sada se to dešava u jednom danu..Pretprošla nedelja!Vrelina i sparina,prašnjavi putevi,ispucala zemlja.U kasno popodne,stigla je oluja.Čupala drveće.Za njom su došle hladne kiše..Kratke majice,šorcevi i sunce leta,više se nisu vratili...O da,zasija sunce jako i oko podne bude toplo ali već oko četiri sata počne lagano da studi i steže.Prohladne večeri,pucketanje vatre..Leto je iluzija i bezbrižan san..Dašak jeseni budi u ljudima spoznaju da je zima na pragu i nagon za samoodržanjem..Zvuci motorne testere u šumama..Traktori na zaraslim putevima,kud u leto ne prolazi niko..Posle kiša podmladjena trava na sagorelim pašnjacima..Poneko stado,mirno pase..Čobanin kao iz prošlog vremena.Nema ni telefon ni sat..Pita me,koliko je sati?Tek onako.Zna on po kretanju sunca u krošnjama..Brzo se nad ovu dolinu spusti senka večeri..Sporost,mirnoća i letargija.Večni ritam smiraja dana..Kosmička harmonija..Lišće još nema bakarne boje oktobra..Sve još izgleda bujno i postojano a ustvari se leto drži o koncu..Dva dobra mraza i polja i šume biće zasuti konfetama..Šuškavo svenulo lišće pod nogama..Cele godine,puste su šume i proplanci..Ni glasa,ni zvuka,niti da kroči ljudska noga..Jesen je svečanost!..U jesen, ove zelene dvore pohode svatovi!...