Kapija jeseni
Jesen je kad zrikavci utihnu..Njihova pesma prati ritam umirućeg leta.Melanholična,otegnuta i tužna u poslednje dane.kad se nasluti kraj..Nekad je prelazak s leta na jesen,bio neprimetan i nežan..Sada se to dešava u jednom danu..Pretprošla nedelja!Vrelina i sparina,prašnjavi putevi,ispucala zemlja.U kasno popodne,stigla je oluja.Čupala drveće.Za njom su došle hladne kiše..Kratke majice,šorcevi i sunce leta,više se nisu vratili...O da,zasija sunce jako i oko podne bude toplo ali već oko četiri sata počne lagano da studi i steže.Prohladne večeri,pucketanje vatre..Leto je iluzija i bezbrižan san..Dašak jeseni budi u ljudima spoznaju da je zima na pragu i nagon za samoodržanjem..Zvuci motorne testere u šumama..Traktori na zaraslim putevima,kud u leto ne prolazi niko..Posle kiša podmladjena trava na sagorelim pašnjacima..Poneko stado,mirno pase..Čobanin kao iz prošlog vremena.Nema ni telefon ni sat..Pita me,koliko je sati?Tek onako.Zna on po kretanju sunca u krošnjama..Brzo se nad ovu dolinu spusti senka večeri..Sporost,mirnoća i letargija.Večni ritam smiraja dana..Kosmička harmonija..Lišće još nema bakarne boje oktobra..Sve još izgleda bujno i postojano a ustvari se leto drži o koncu..Dva dobra mraza i polja i šume biće zasuti konfetama..Šuškavo svenulo lišće pod nogama..Cele godine,puste su šume i proplanci..Ni glasa,ni zvuka,niti da kroči ljudska noga..Jesen je svečanost!..U jesen, ove zelene dvore pohode svatovi!...