Novembarski oproštaj
Jesen je od varljive prolaznosti sazdana..Od lelujavog trenutka.Novembar visi o najfinijem koncu.Nestalna slika menja obrise i boje iz sata u sat.Na istom končiću vise i svenuli list i godina cela,prolećna ushićenja,iluzija večnosti leta,poduhvati,zanosi i nade..Novembar je rastanak i oproštaj!..To nam on sipa bajkolike konfete,u bojama bakra i ćilibara,za kraj..U njemu se zatvara krug..Tamo gde smo mi postavili kalendarsku crtu,ničega nema,samo gole grane i sneg..Tu nije ni početak ni kraj..Novembar naginje sav na crveno,na boje rubina,na konjak u bocama,na plamen iz kamina,na boje mladog vina..Kolorit ljubavi,topline i strasti..Kad prhne poslednji list sa grane,crveno će trajati još..U zrelim bobicama šipka,crvenog gloga i drena što će dočekati sneg..Novembar je povratak svojim malim veseljima,svojim bližnjima,novembar je povratak domu svom!...