Milan

Bol i lepota

Ulovio sam ga kraj kraj skrivenog puta..Zapravo, isprva se činilo da on lovi mene.Razbojnik u drumskoj zasedi,sablja u zamahu,isukan preteći bodež..Okamenjeni bagrem.Skulptura..Stotinu varijacija iz njega zrači,samo se pomeriš koji stepen..Može da ti se učini od njega monstrum,iz drugog ugla lepa princeza ili pomahnitali ratnik!..Kakva li je njegova priča?.Kako to počne?.Kad je bio mlad,zakovali su u njega ekser i razapeli žicu,tamo je bio pašnjak..Bagrem nije kvalitetno drvo,niko ga ne žali..Krave su mirno pasle a on je lečio rane..Prve prelepe kvrge na njemu su izrasle.Možda su tu nekad pasle i ovce,još eksera,još žice,mladi izdanci iz njegovog debla su rasli..To što ga povredjivalo,to ga je i spaslo,takvo se drveće ne seče do panja,on drži žicu.Samo su ga sasecali s vrha..A on u inat pustao nove izdanke.Kvrgama i izraslinama lečio rane..U nekom času,njegove rane poprimile su primesu misterije i lepote..Bog zna koliko je leta proslo?Bagrem ima svoj limit,nikad ne izraste u monumentalno drvo..Odavno više ovde ne pasu stada..I kad je umro,ništa!.Ko je lud da zabode motornu testeru u njega?.Pun je eksera!.A stari bagrem teško gori..Nećeš se na njega ogrejati!.I nećeš.Nije mu sudjeno!.I ostavljen je tako..Ima tu jedna kvaka.Bagrem je najpostojanije drvo napolju.Može da traje decenijama..Stoji kao krajputaš tako.Svako da vidi ono što želi ili ono čega se plaši...Okamenjeni bagrem,kojeg su povredjivali mnogi..Nepovezani niz naizgled udaljenih dogadjaja, banalnih radnji i shvatanja..Zakucan ekser,nehajno sasecan,što da ga sečemo kad ne vredi ništa?..Dali su mu vreme da lečeći rane u ovu lepotu izraste!...