Milan

Jedan od onih dana,koji bolje da nisu postojali..Beskrajne kise..Kao pri prelasku s Julijanskog na Gregorijanski kalendar..Zbog razlike od sest dana,tadasnji Papa je proglasom,izbrisao tih sest dana iz istorije,kao da nisu postojali nikad..Ipak je bio jedan trenutak,iznad sivila ovog dana..Dva paralelna sveta,koja zive jedan pored drugog i ne preplicu se nikad,okrznula su se na trenutak..Svratio sam sa dvojicom kolega,kod njega kuci..Doselio se niotkuda..Kaze,nasao u oglasu vikendicu,sva u borovoj sumi,napustena,u jednom obicnom,turobnom selu..Glavna vodilja mu je bila,selo je tacno na pola puta izmedju aerodroma i Bosne,odakle je poreklom,gde mu je rodbina..Porodica mu i dalje zivi u toj dalekoj zemlji a on odlazi povremeno..Prica cistim bosanskim akcentom,nekako sarkasticno duhovit,inteligentan,zagonetan covek..Ima penziju/naravno invalidsku,radio svega par godina/,jedne daleke zemlje..Iznosi listu,na engleskom i srpskom,1200 dolara..Jedan od onih ljudi,koji imaju veze sa Bogom ocem i koji su svugde bili i sve radili..Kucu je pretvorio u hedonisticki hram..Pola sela,kod njega dolazi i pije,svake nedelje jagnje i prase na raznju,on voli drustvo.Dodju ponekad i posebni,nepoznati gosti iz daleka..Poznaje najbolje restorane,kafane i splavove u Beogradu,Valjevu,Obrenovcu,Sapcu..Nenajavljeni gosti na kisnom danu.Odlicno!Razmahnuo se i zivnuo..Ne moze da odoli..Pokazuje slike..Prelepe mlade zene u njegovom zagrljaju,na plazama i restoranima Grcke,Turske,Crne Gore..Istovremeno sa njim,razgovor vodi jedan kolega/malo je popio/.Kao razgovor gluvih..On prica svoju pricu.Radio u 7 propalih firmi,dve godine do penzije,Bice valjda penzija 20 hiljada al sta ga briga,kuca mu na obali Save,ponekad strujom malo krade ribu,gaji dve svinje i kokoske,zena ga napustila davno..Rece,meni 20 hiljada puna kapa..To bi trenutak,kad su se dva sveta dotakla.Kao da sevnu munja!..Jebalo te 20 hiljada!.Ja bih kupio strangu i obesio se odmah,prasnu Bosanac..Prasnuli smo u smeh.Deset minuta smo se smejali ludacki..Ovaj i dalje tera svoju pricu,da mu je 20 hiljada ideal.Fascinantan trenutak!NJegovo zajapureno lice od besa,ogorcenja,uzasa..Otkuda takva erupcija jarosti?Do malocas je bio stalozen i smiren covek,siguran u sebe.Kakav smo to kosmar i strah,probudili u njemu?Mozda je zamislio sebe sa tom cifrom?..Zagonetka?.Nama su njegove brige nedokucive..Rastali smo se,smejuci se i dalje..Kratak dodir dva udaljena,paralelna sveta..Antologijska scena kao iz /Alana Forda/,na ovom sumornom,kisnom danu....

 Zova kazu,najbolje raste na mestima gde je zivot nekad bujao i vrio..Po dvoristima,rusevinama i ognjistima napustenih kuca..Dom,ljubav i nade dakle,jednom postanu ovaj mirisni beli cvet...Jos kazu,zova sprecava da u njenoj blizini izraste bilo koje drvo..Provlacih se kroz vrzine i visoku travu!..Da vidim tu cudnu biljku na mrtvoj strazi,sto poslednja usahlo ognjiste,mirisom i lepotom brani..Kud li me to vodi dalje,ova tanana nit?..NJena cevasta struktura omogucava da se od nje napravi pucaljka..Primitivni decji pirotehnicki instrument..I prosta,bezazlena cobanska svirala..Cek,cek,ako je zaista tako,zasto onda Desanka trazi za nju pomilovanje u svojoj besmrtnoj poemi?

 /Trazim pomilovanje

Za one koji usred podne,dok sunce bilionima sveca sija tebi i meni Care,

nose neku svoju malu svecu..

Za ljude do zuba naoruzane,na rogove puza kad nalecu..

Za svaciju zabludu tuznu,za hrabrost usamljenu i izlisnu..

Za tajnu sto je progovorila,kroz Zovinu sviralu neduznu!../

Pucaljka i svirala?..Oni su se dakle plasili pesme!.Jednom ispevana,zamamna melodija ostaje neuhvatljiva i vecna,da lebdi u etru.Od uha do uha,od srca do srca,u nekom casu moze da pomeri brda!..Opojni miris,raskosni beli cvet..Kud me to misao vodi,sledeci ovu filigrantsku nit?..Ako je ovo samo grob i humka iscezlom domu,otkuda ova belina i raskos i ovo carobno,mirisno ruho?.Na mestu gde se orio smeh i plac i gde su rudela praskozorja nade,jednom ce izrasti ova magicna biljka..Mnogo godina nece dati,da suma obuzme zgasnuli dom..U njoj se svirala krije.I u svirali tajna?..Da li je to,sto u ovom casu slutim?.Ako je samo  moja uobrazilja,nek je!..Sve ce jednom postati pesma!.I nista nema pocetak i kraj..Jer, pesma je beskrajna!...

Ulovio sam ga kraj kraj skrivenog puta..Zapravo, isprva se činilo da on lovi mene.Razbojnik u drumskoj zasedi,sablja u zamahu,isukan preteći bodež..Okamenjeni bagrem.Skulptura..Stotinu varijacija iz njega zrači,samo se pomeriš koji stepen..Može da ti se učini od njega monstrum,iz drugog ugla lepa princeza ili pomahnitali ratnik!..Kakva li je njegova priča?.Kako to počne?.Kad je bio mlad,zakovali su u njega ekser i razapeli žicu,tamo je bio pašnjak..Bagrem nije kvalitetno drvo,niko ga ne žali..Krave su mirno pasle a on je lečio rane..Prve prelepe kvrge na njemu su izrasle.Možda su tu nekad pasle i ovce,još eksera,još žice,mladi izdanci iz njegovog debla su rasli..To što ga povredjivalo,to ga je i spaslo,takvo se drveće ne seče do panja,on drži žicu.Samo su ga sasecali s vrha..A on u inat pustao nove izdanke.Kvrgama i izraslinama lečio rane..U nekom času,njegove rane poprimile su primesu misterije i lepote..Bog zna koliko je leta proslo?Bagrem ima svoj limit,nikad ne izraste u monumentalno drvo..Odavno više ovde ne pasu stada..I kad je umro,ništa!.Ko je lud da zabode motornu testeru u njega?.Pun je eksera!.A stari bagrem teško gori..Nećeš se na njega ogrejati!.I nećeš.Nije mu sudjeno!.I ostavljen je tako..Ima tu jedna kvaka.Bagrem je najpostojanije drvo napolju.Može da traje decenijama..Stoji kao krajputaš tako.Svako da vidi ono što želi ili ono čega se plaši...Okamenjeni bagrem,kojeg su povredjivali mnogi..Nepovezani niz naizgled udaljenih dogadjaja, banalnih radnji i shvatanja..Zakucan ekser,nehajno sasecan,što da ga sečemo kad ne vredi ništa?..Dali su mu vreme da lečeći rane u ovu lepotu izraste!...

Koliko paralelnih stvarnosti bitiše u jednom danu..Može se daleko stići,prelazeć nevidljive granice svetova..Scena prva..Začeta kao drumska kafana kraj puta Šabac-Valjevo,evoluirala je u osoben etno kutak,vrednom i nadahnutom rukom vlasnika..Sve je njegovo delo.Prelepi mali etno kompleks,popločane staze,cvetni aranžmani,jezerca u kojim rastu lokvanji,senoviti hladovi..Tako u istom trenu na tremu restorana neke političke glavešine jedu i piju a malo dalje u etno-bungalovu mladi umetnik-slikar sa devojkom zanesenog pogleda,slika svoje nedosanjane svetove..Dok putem tutnje kamioni,autobusi..Ovuda prolaze linije iz Novog Sada za Zlatibor,Budvu,Herceg-Novi..Odnekud izjaha čudni ostareli konjanik..On sanja svoje vizije..Trenira za ono endurans,daljinsko jahanje..Vrlo neobičan sport.Nisi pobedio ako si stigao prvi,već konj ne sme da ima veći puls od dozvoljenog,inače si diskvalifikovan.Vererinar meri na nekoliko punktova i na samom cilju..Prijatelji smo..Jedne godine sam mu pomagao da organizuje trku..Obeležavali smo stazu kroz livade,šumarke,strnjike,ovršene njive.Crvene i bele trake kačili na granama.Poneku granu uklanjali mačetama da nesmetano prodje konj..S nama su išle grupe oduševljene dece i pomagali.Staza je duga 30km,to ne može da se napravi u jednom selu,pa smo spojili tri susedna..Zahvaljujući ovom mom poslu,poznajem dosta ljudi,mnoge smo morali da pitamo za dozvolu,da jednom u veku,preko njihovih sagorelih livada i ovršenih njiva,protrče konji..Bilo je ponegde i povuci-potegni..Sa smeškom se sećamo svega toga..Tog dana trčalo je 18konja iz Bačke Topole,Kragujevca,Čačka..Zgasnulo doba..Prohujali zanos..Na kraju zezamo jedan drugog,kako mogu samo ljudi bliski..On meni:vidim svaki dan voziš bicikl,to je u simboličkom smislu pad s konja na magarca.Izgledaš kao propao čovek.Naročito u očima žena,izgledaš kao slepac!.Puko si čoveče,nemaš nikakve šanse!.Jebiga,kažem,skoro sam bio u Skandinaviji pa se zarazio..Ja njemu:konj ti zaista daje oreol predvodnika,alfa mužjaka,revolucionara i vodje.U očima žena izgledaš neodoljivo..Ali jedno moraš da znaš:ako ikad padneš,to je zaista neslavan kraj.Od pada s konja nema goreg poniženja.Navodim istorijske primere/Kralj Dragutin je pao s konja,ostao hrom,izgubio carstvo,prepustio bratu Milutinu,izgubio sve/..Smejemo se slatko..Padali smo i ja s bicikla i on s konja i ostali živi,zdravi..Rastajemo se sa osmehom..On lagano odjaha bankinom kraj puta a ja pokrenuh pedale...

Fudbalska priča..Postoji jedna teorija,zašto je fudbal tako popularan..To je ustvari sirotinjski sport..Treba ti zapravo,samo nekakva lopta i bilo kakva poljana..Kako god bilo,fudbal je prodro u svaki kutak..Od svih oblika kulture,koji su ikad doprli do sela,najduže se zadržao..Nit ima više igde amaterskih pozorišta,nit gostuje kakav bioskop,niti dolazi više cirkus,čak su i vašari izumrli..Ovo selo je paradigma tog fenomena..Nekad je imalo 200kuća/one i danas postoje/..Igralište je na skrovitom,tajnovitom mestu,pod samim brdom na kom se nalazi centar sela ali je skriveno od pogleda odasvud i do njega se stiže romantičnim,zagonetnim putićem..Takav položaj,dozvolio je da se na brdu izgradi dva reda betonskih tribina..Tu nedaleko,u centru sela,u ruševini je Dom kulture i sve je zaraslo oko njega..Trava na igralištu podšišana,ogradjeno žicom,u vrlo dobrom stanju mreže na golovima,korner zastavice na svom mestu.."Torpedo" FK..Eho dalekih dogadjaja,političkih direktiva,prohujalog vremena..Bog zna koliko se u klubova Evropi zovu Dinamo,Spartak i Torpedo..Torpedo Moskva bio je 4 puta prvak SSSR-a..Danas igra u trećoj Ruskoj ligi..Dani slave odavno su prošli..Svejedno,ime deluje nekako moćno..Sačuvani kovčeg prohujalog doba u ovom dalekom selu..Razvaljena vrata svlačionice..Na zidu fotografija prvog tima,negde s kraja pedesetih..Rekli su mi u selu,da niko više nije živ..U selu više nema 11igrača sposobnih da potrče sa iole smisla za fudbal..Paradoks koji malo ko primećuje..Momci iz predgradja Šapca/tamo još jedino ima mladih/igraju za razne seoske klubove za dvadesetak evra po utakmici..Nije tu izgleda samo novac u pitanju..I ova podšišana trava..I zategnute mreže..I niko ništa odavde ne krade..Čarolija je to neka..Dok se sve ruši i propada..Fudbal se na neki neobjašnjiv način,ne da!...